Turizam

U GRADSKU LUKU ZA ŠEST MJESECI UPLOVILO 1600 PLOVILA

U Gradsku luku na Škveru od kraja aprila do kraja oktobra uplovilo je oko 1.600 plovila. Poslovni rezultati su slabiji nego prošle, rekordne  godine, kada je usluge luke koristilo 2.000 plovila. Direktor  Agencije za upravljanje gradskom lukom Božo Ukropina ipak kaže da su zadovoljni poslovanjem, jer u hercegnovskoj opštini više nisu jedini na mapi interesovanja nautičara, jer od nedavno posluju dvije marine, Lazure u Meljinama i D -marin u Portonovom.

-Ovoga ljeta imali smo dosta starih klijenata iz Engleske, Italije, kao i Njemačke i Austrije, a oko 50 odsto činili su Rusi i Poljaci. Pad čartera je bio prisutan  početkom ljeta, a praktično smo se  u posao  „vratili“ od sredine avgusta pa do kraja oktobra.  Imali smo porast  broja dolazaka turističkih brodova kao i turskih guleta. Kada sve saberemo, ne možemo da ne budemo zadovoljni – rekao je Ukropina.

Ukropina tvrdi da je Luka Škver  sada  jedan nedovoljno iskorišćen i neuređen prostor. Od dobijanja koncesije, za koju je pokrenuta procedura,  zavisiće i planovi na njenom unapređenju. Ono što je prioritet je izgradnja moktrog čvora i postavljanje pontona radi proširenja kapaciteta.

-Bez dobijanja koncesije mi nećemo moći da iskoristimo kapacitete koje Škver zapravo ima. Mi smo pokrenuli proceduru zajedno sa JP Morsko dobro, bili smo u posjeti Ministarstvu pomorstva i saobraćaja u julu a prije nekoliko dana smo u Herceg Novom imali sastanak sa ministrom Osmanom Nurkovićem i dobili od njega punu podršku. Škver je luka od lokalnog značaja i kao takva konkurisše kod Vlade za dobijanje koncesije. Očekujemo da ćemo je i dobiti na 12 godina kako bi mogli da planiramo neophodne investicije – rekao je Ukropina.

Buduće investicije zavisiće od sredstava kojim raspolažu. U opticaju su dva modela rekonstrukcije i uređenja- jedan predstavljen u Mapi investicija na osnovu idejnog rješenja iz 2010. godine po kome bi luka imala zaštitu i sa zapadne strane. Sistem vezova bio bi uređen i proširen postavljanjem pontona, između dva lukobrana.

-Drugim modelom mogli bi riješiti pitanje zaštite lukobrana ali i proširiti kapacitete sa spoljnje strane koji bi se koristili tokom ljeta.  Godinama se nije ulagalo u lukobran,  tako da ga talasi prebacuju kada su jaki vjetrovi.  Takođe vrh lukobrana plavi tako da nije u funkciji praktično 30 do 40 metara- navodi Ukropina.

Upravo zbog položaja luke, a zbog sigurnosti plovila, tokom zime ne mogu da prime veći broj,   odnosno da popune kapacitete koje imaju tokom ljeta. Sada je na zimovniku 17 plovila.

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com