Kultura

TRG OD KNJIGE – VLADIMIR PIŠTALO I DANA TODOROVIĆ  –   PUTOVANJA DUŠE

Treća sajamska noć na Trgu od knjige  – protekla je uz književni portret Vladimira Pištala , dobitnika NINove nagrade  za  roman Tesla, portret među maskama,  autora romana Venecija i  Milenijum u Beogradu, dobitnika brojnih književnih priznanja,  predavača na američkom Beker koledžu, o kome je govorio Nenad Šaponja, književnik i književni kritičar, a potom i promociju romana Park Logovskoj autorke Dane Todorović, čije je djelo predstavio  magistar Đorđe Malavrazić, novinar, esejista i teoretičar medija.

Vladimir Pištalo već nekoliko godina piše roman o Ivu Andriću i kaže da ga zamišlja kao putopis iz nečijeg psihološkog svijeta – Andrića doživljava kao psihološkog pisca koji ga je formirao kao nijedan drugi.

Svojim djelima Vladimir  Pištalo nam  pokazuje  koliko je on drugačiji  pisac, koliko može moćno  da se pripovjeda iz jedne rečenice, koliko može da se igra sa metaforama, kako može pjesnički jezik, jezik koji vas uzdiže da integriše u prozni izraz, u prozni diskurs, da priča suverenu priču koja će nas podići, uz pomoć koje ćete malo lelujati, malo hodati po oblacima,  van onoga što jeste klasična struktura proznog diskursa, ocijenio je Nenad šaponja a zatim dodao:

– Ja sam lično sumnjao da će priča o Tesli uspeti da bude književnost, čak i kada mi je Vladimir tu knjigu najavio, tako je i počela naša saradnja –  izdavač i autor.  Sumnjao sam zato što je Tesla fascinantna tema, veliki život, velika biografija. Sa druge strane nije lako od toga napraviti literaturu, literatura moja da isijava lepotu iz sebe, jako je teško od toga napraviti nešto što se izdvaja i što jeste drugačije. Vladimir je to uspeo. Knjiga je postala jedna od najčitanijih, ušla je u čitanke, prevedena je na trinaest jezika. U međuvremenu, Vladimir je napisao knjigu „Venecija“ koja je opet drugačija, van onoga što možemo zamisliti i šta bi se krilo iza naslova. To je nije zbirka mesta koje trebate posetiti, ali to jeste ona Venecija koju morate imati u sebi.  Milenijum u Beogradu  je ustvari roman koji govori o nekoj našoj istini, 80-ih i 90-ih godina, velika generacijska priča… ove godine, ovog leta smo je obeležavali, neobičan broj, 16 godina od izlaska te knjige,  a  ja smatram da ta knjiga još  nije dovoljno vidljiva u našoj kulturi, bila je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu,  bila je druga te godine. Ta knjiga je prevedena na francuski jezik 2009-e godine, primećena je veoma, i bila je u najužem izboru za nagradu Pro-Femina. To je nagrada koja se dodeljuje za najbolju prevedenu knjigu.   Ne znam kad će autor završiti knjigu o Andriću, kad će biti gotov rukopis, na osnovu onoga što sam ja dobio  na uvid, vidim da je to potpuno drugačija priča i  od one o  Nikoli Tesli i o Aleksandru Makedonskom i Aleksandridi, da je potpuno drugačija od njegovih knjiga. Ovo  će biti kreativno čitanje Ive Andrića, istakao je Šaponjić.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/IMG_0030.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Vladimir Pištalo objasnio je na početku svog kazivanja  način na koji on razmišlja o književnosti.

– Jedan čovek je rekao,  ne mogu da se setim za kog autora. „On napiše rečenicu i slomi ti srce“ . Ja ne znam bolji način da se razmišlja o književnosti, ako to neko može onda može, ako ne može onda ne može. A ako ne može, ne znam zašto bismo mi tome posvećivali pažnju. Ali najvažnije je to potpuno neočekivano, nešto što se ne može predvideti. Pisac uvek mora da izda očekivanja čitalaca, ako bih ja tačno napisao ono što vi očekujete da ću napisati, onda  nisam morao ni da napišem. Ja sam uvek mislio da sam na jezik poezije pokušavao da prevedem istorijsku građu i priče koje sam pričao, i to je ono što sada pokreće čitaoce. Knjiga „Milenijum u Beogradu“ se bavi vremenom koje je jako uticalo na nas. To su devedesete godine. To je jedno vreme koje je gazilo po dušama i srcima. One su nas sve jako promenile, možda su promenile način na koji razmišljamo o sebi, 5rekao je Pi’štalo.

U nastavku je objasnio svoj odnos prema Adriću:

– Ja sam uvek imao utisak da je Ivo Andrić, možda će ovo zvučati pretenciozno,  nepročitan,  jer ga čitaju tolike godine, ali  ga čitaju u jednom predvidljivom maniru.  Nema realiste bez realnosti. Kod Iva Andrića baš i nemate realnosti, on stalno nagađa  šta se dešava, on misli da naš puls može da se pretvori u zemljotres. I sa tim subjektivnim, on neprestano nagađa o realnosti. Kod njega nema definitivnog realiteta, a onda ne može biti ni realista. Ljudi su uvek govorili kako je on uvek ćutao, kako je bio nekako nedostupan. I uvek je bila ta priča „ A zašto je on ćutao, šta je on toliko krio tom svojom ćutnjom“ . Andrić je voleo  ljude, ali im nije verovao, završio je kazivanje Pištalo.

Riječi je na Trgu od knjige zamjenila muzika, nastupili su  Đuro poznanović i Stevan Tomašević, profesor solo pjevanja.

PARK LOGOVSKOJ:  ROMAN O LJUDSKOJ DUŠI

O romanu  Park Logovskoj Dane Todorović, spisateljke koja se školovala u Budimpešti, Detroitu, Indijanopolisu, Njujorku i Londonu,  govorio Đorđe Malavrazić, višegodišnji urednik dramskog programa Radio Beograda,  glavni i odgovorni urednik Radio beograda dva, programa kulture i umetnosti, jedan od osnivača Festivala dokumentarne radiofonije i inicijator Radionice zvuka iz čega  je proistekla i knjiga  Gornji bezdan zvuka – Neda Depolo.

Dana Todorović  piše o ljudskoj duši, rekao je Malavrazić:

-Piše o njenim večnim raspinjanjima, a da je to ipak prava tema pokazuje  podatak da su oba njena romana čak i u ovom vremenu  oduševljenja ili možda zbog rastuće praznine oko nas i u nama izazvala dobar prijem i kod kritike i kod publike. To što je bila u najužem izboru za NINovu nagradu,  pouzdan je znak da njena knjiga pored tematske  osobenosti, poseduje i čisto književne kvalitete. Čitalac će lako primjetiiti da je riječ o dobro strukturisanom djelu koje ima dosledno  izvedenu razvojnu liniju. Primetiće, takođe taj čitalac stilsku čistotu pisanja, ali dugu, sasvim preglednu rečenicu, veliko leksičko bogatstvo… Posebnu čar njenom kazivanju donosi fina ironija koja boji  celo štivo do pred sam kraj gdje je autorka spojila dosta ozbiljnih ideja, do kojih joj je bilo posebno stalo… U romanu, ona je izabrala izmaštana mesta  i izmešteni park Logovskoj, dakle jedan ruski ambijent, vervatno iz 19-og veka,  bližih određenja nema, a to odmah budi asocijacije na kulutru u kojoj se najviše i najbolje sećamo  Dostojevskog, pisca koji piše o ljudskoj duši… Taj početni semantički kapital uvećan je za objašnjenje  da izraz Logovskoj ima za osnovu reč  logo, jazbina, pećina, log, kako i mi kažemo. Dana Todorović, čini mi se što knjiga više odmiče, sve je više otvorena sasvim implicitno  razume se, prema idejama individuacije i oboženja koje je kod nas posebno razvijao Vladeta Jerotić. Njene misli, o čovekovom duhovnom napretku  šire  koncept razumevanja dela i na taj način što uvodi citate, iz dela van hrišćanskih mislilaca. Ideja je zapravo da mudraci iz celoga sveta u raznim varijacijama dolaze do istih zaklučaka, da čovek mora da se suoči sa samim sobom, i da spozna samoga sebe da bi se usavršavao i psihički napredovao. Povremeno autorsko javljanje glasa, Dane Todorović, ima za svrhu upravo to – da ekspilicitno, možda i previše eksplicitno –  potvrdi važnost tih univerzalnih istina…. No,  ističem da je  ovde reč  o zaista originalnom konceptu.  Dana Todorović načinila je pravi podvig uspevši da jednu apstraktnu zamisao, nešto što se dešava samo u glavi , što je čisto unutrašnje konkretno, spoli i gotovo dramski razvije pred čitaocem, putem dijaloga likova i radnji. Niče je rekao, i to je jedan od njegovih stvarnih aforizama, pustinja raste tama nam uliva nadu, da i duša može da raste, i da mutrira suzbijajući pustinju. Takav rast se verovatno dešava svaki put kad nam oči klize, po  stranicama knjiga kao što je Park Logovskoj, ocijenio je Malavrazić.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/IMG_0056.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

 

Dana Todorović se, kako je sama rekla, na hercegnovskom Trgu od knjige otvorila pred publikom više nego što to inače radi na promocijama ili u intervjuima.

-Ja sam stvarno imala jedan neobičan put, trnovit, koji zanimljivo za ljude sa strane ne deluje tako. Ali takva mi je bila duša, pošto sam užasno osetljiva i takva sam rođena, onda sam u 15-oj godini otišla u Ameriku, preselila se od roditelja, i onda se bukvalno svake godine negde drugde selila i to u periodu kad dete  treba da je dete, kada mu je najpotrebnije porodično gnezdo, ja sam  osećala stravičnu, stravičnu usamljenost, koja ne može da se opiše, posebno ne u mentalitetu koji je sasvim drugačiji od ovog našeg. I tu je počelo ovo moje traganje za suštinom, za smislom. Moram da priznam da je sva religija meni jako strana, zato što je to meni uvek bilo trebanje i moranje, a moja duša je nekako baš tražila  da bukvalno samo svoje srce slušam. Dugo sam se borila sa strahovima, i traženjem sebe, to jeste bio težak i trnovit put, ali  su čuda koja mi je ta  vera donela nešto neverovatno. Sećam se da je prva moja pomisao, kada su počele stvari da  se menjaju u mojoj duši, bila ta da sam  rekla sebi  – ako ti imaš toliko  neopisive dobrote u sebi, a ja je  definitivno osećam, koliko je onda ima tvorac, ili taj  izvor odakle je došao, šta god to bilo… Stvari su počele da se  menjaju i ta sloboda koju sada osećam  ne može da se poredi sa onim što sam nekad bila i kakve su mi bile misli. Jako je bitno uvek zapamtiti da neka univerzalna istina da apsolut ne postoji, svako ima  svoju istinu, zato ne volim mnogo da pričam o ovim ličnim putevima, o unutrašnjim traganjima.. Prosto, čovek treba sam da oseti u sebi šta je njegov put, objasnila je Dana Todorović događaje i emocije koji su je pokrenuli na pisanje…

NA TRGU OD KNJIGE U NEDELJU, 24. JULA – PROGRAM ZA DJECU

Slovne igrarije za mlađe i starije naslov je prvog programa tokom koga će se predstaviti višestruko nagrađivani crnogorski pjesnik Velimir ralević. O njegovom stvaralaštvu govoriće Jelena Đonović, profesor jezika i književnosti i bibliotekarka. Polaznici subotnjih programa u hercegnovskoj gradskoj biblioteci i čitaonici Mali knjigoljupci pohvaliće se knjigama koje su pročitali u duhu ovogodišnjeg sajamskog slogana. Na kraju – pozorište Pan Teatar iz Beograda  –  predstavlja se izvodeći mali mjuzikl za djecu  Hajde da se igamo, a songovi su komponovani na stihove čika Jove Zmaja.

Program počinje u 20 i 30.

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com