Kultura

TRG OD KNJIGE: STRAH JE OSNOVNO OSJEĆANJE SAVREMENOG ČOVJEKA A TRENUCI SA KNJIGAMA SU TRENUCI  NADE

„Ugrađivanje straha“  knjiga Rui Zinka, profesora književnosti na univerzitetu u Lisabonu koji piše pripovjetke, romene, eseje, pozorišne komade i knjige za djecu,  predstavljena je tokom prvog sajamskog programa šeste večeri Trga od knjige. Drugi dio večeri bio je posvećen  djelu Katarine Mitrović  „Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije: 9. Stoljeće – 1571)

O „Ugrađivanju straha“ Rui Zinka govorili su Gojko Božović, pjesnik, novinar. Kinjiževni kritičar i esejista, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, a prevodilac Ivanka Jelić  koja je autora prvo pitala zašto je riješio da piše o strahu.

Odgovor Rui Zinka, bio je jednostavan  i bolno tačan – ako pokušate da napravite listu od pet ili deset riječi kojima bismo mogli da definišemo 21.vijek, strah bi se definitivno našao među njima.

-To je reč o kojoj stalno slušamo na vestima. Dakle, strah je prisutan. Ja sam pisac. Nisam vidovnjak, ne predviđam budućnost, ali pisci, barem dobri pisci kao ja, mi ljudima kao što su čitaoci delujemo mnogo nevinije, oni su veoma lakoverni najčešće,  i ponekad im izgledamo kao da smo vidoviti, zato što pronalazimo znake budućnosti koji njima još uvek nisu očigledni. Ali oni su pristuni, pisci se samo razlikuju po tome što su istrenirani, obučeni da primete te znake.  Ovaj trenutak ovde je momenat nade i trenutak sreće, knjige govore o tome. Događaji poput ovog, razgovori o knjigama, čak i ako su knjige, same po sebi depresivne, trebalo bi da su trenuci radosti i trenuci nade.

O veoma ozbiljnom prijemu na koji je knjiga naišla u Srbiji govorio je  Gojko Božović , ističući da je vjerovatno ključ u samom naslovu, odnosno ideji ugrađivanja straha.

– Ova knjiga počiva, na prvi pogled, na jednom jednostavnom obrascu, na jednostavnoj temi, a to je da se u jednom stanu, na vratima jednog stana, savremeneog, ni po čemu izuzetnog pojavljuju neki tehničari koji liče na one tehničare koji uvode telefone, ili kablovsku televiziju, ali oni niti uvode telefonske linije niti uvode kablovsku televiziju, oni ugrađuju strah.  Pritom, zapravo, to jeste jedno osećanje savremenog vremena i uopšte se ne iznenađujem što u jednom takvom društvu ova knjiga doživljava dobar prijem i ima tako mnogo čitalaca. Očigledno strah jeste osnovno osećanje savremenog čoveka, kao što je potpuno razumno da se razuman čovek plaši, ali ti strahovi jesu strahovi jedne privatne sfere. Problemi nastaju onda kada strah postane osnovna politička kategorija, kada on iz privatne, psihološke sfere pređe u javnu sferu, kada zagospodari ukupnim javnim prostorom. Mi se danas, u našem društvu suočavamo sa ilustralizacijom straha. Neki se plaše da neće imati ono čime sada raspolažu, drugi se plaše budućnosti, treći se plaše da budućnost uopšte nemaju, četvrti se plaše ove ili one vrste sukoba, peti se plaše cenzure, ili, zapravo, robuju autocenzuri. Svi ti strahovi nas podsećaju na jednu činjenicu o kojoj se danas nedovoljno govori. Mi stalno slušamo da su nestale velike ideologije na kojima je nastao moderni svet, što bi u velikoj meri moglo da bude tačno, ali ipak nemojte verovati do kraja u to. I ranije je bilo populističkih oblika vladavine, ali su oni bili sredstvo, a nikako samo cilj i nikako osnovni sadržaj. Danas je populizam u mnogim društvima osnovni cilj, osnovno sredstvo i jedini sadržaj političke vlasti, i taj populizam se temelji na strahovima. Na neki način, ova knjiga „Ugrađivanje straha“ nas poziva da se suočimo sa izazovima svoga vremena, da im se nekad smejemo u lice, i da zapravo taj smeh, koliko god proisticao iz nekog osećanja užasa ipak može biti katarzičan.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/IMG_0263.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Rui Zink, pohvalio je prevod svoje knjige jer, kako je rekao „vidim da on  funkcioniše“.

Potom je objasnio: prevod je poput stvaranja parfema, poput pronalaženja jedne note u parfemu koja funkcioniše u jednoj kulturi, i onda pronalaženje te iste note u nekoj drugoj kulturi. Ne možemo toliko prilikom prevoda govoriti o samom vidu transportovanja, nego pre o nekoj vrsti teleportovanja. To je, zapravo čin kreacije. Nemojte prevoditi riječi, prevodite duh.

Neizbježna tema bili su i mediji  u vremenu, kako je rečeno,  kada je  strah toliko prisutan  a  nada toliko odsutna, te  koja je uloga umjetnosti u tome, da li može da nam pomogne ili odmogne.

Rui Zink je  rekao da nas mediji  dezinformišu.

-U moj zemlji se mediji sve više koncentrišu na velike medijske organizacije.  Mi sada, zapravo, koristimo facebook da bismo proveravali vesti. Mediji imaju veze sa moći. Televizija, radio, novine su odlična sredstva, ali, u mojoj zemlji, npr.u Americi često njima rukovode određene grupe ljudi koje imaju određeni plan. Postoji jedna izreka u mojoj zemlji, da je, zapravo svrha novina u tome da vas nateraju da zaboravite vesti od juče. Danas se može desiti da dođe do izvesnog ekonomskog skandala, i da u novinama vidite samo deliće o tome. Cenzura se zapravo ne svodi na to da o nečemu ne govorite, već da to spomenete na jednom kratkom tekstu negde tamo na desetoj strani novina. Sa knjigama stvari stoje drugačije. Knjiga je jedna dosta krhka tvorevina, nemoćna je, i to je dobro. Nekada se knjige nalaze u samom ćošku  knjižare , osim ako nemaju odličan marketing. Danas je u mojoj zemlji najbolji način da najavite knjigu, ako  Holivud kupi scenario koji je pisan po toj knjizi, ako će film režirati neki popularni režiser poput Stivena Spilberga. To pokazuje koliko je glup postao današnji svet, i koliko su glupi postali novi pisci. Svrha jedne knjige nije u tome da se od nje napravi film. Zapravo, holivudski film je sušta suprotnost jednoj knjizi. Knjiga je nemoćno sredstvo koje dovodi u pitanje moć. To je slabost, jer su knjige na neki način zanemarene. Ali moć knjige je upravo u tome što ne zahteva mnogo novca, ni da bude napisana, ni da bude odštampana.  Tu nije moć u propagandi, već vam knjiga daje moć da postavljate pitanja. Čitalac može da se složi sa knjigom, ili da se ne složi sa njom, ali mu knjiga daje vremena da razmišlja.  A vreme je  najvažnija stvar u životu.V reme je nada, objasnhio je Rui Zink.

BENEDIKTINCI NA PODRUČJU BARSKE NADBISKUPIJE I KOTORSKE BISKUPIJE (9. STOLJEĆE – 1571)

Katarina Mitrović , naučni saradnik Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakiulteta u Beogradu, više od decenije sistematski proučava građu  Istorijskog a i Biskupskog arhiva Kotora, objavila je više od trideset naučnih radova  i tri monografije, a za knjigu „Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. Stoljeće – 1571) kaže da su kroz nju  benediktinci, odškrinuli vrata ka sebi.

-Iz nekih istraživanja Vasilja Jovovića došli smo do zaključka da je , recimo u Crnoj Gori 19-og i 20-og veka postojalo veliko interesovanje za njih. Vodimo vas u jedno vrlo rano vreme, vodimo vas negde u poslednje decenije 9-og veka, i stići ćemo negde do pred kraj 16-og veka. Krstarimo prostorima od Kotora, popećemo se malo i do albanskog gorja. Mislim da su Benedkitnici zanimljivi, to je vreme kada se svašta prepliće na ovom prostoru.  Benediktinci su više nego kulturna baština, zaista jedan temelj, objasnila je Mitrović.

Prema njenim riječima koliko god pohvala na račun Benediktinaca da izreknemo, nikada ih ne ne možemo dovljno nahvaliti – prezaslužni  su za evropsku civilizaciju.

-Mislim da ne preterujem ako kažem da bez njih i bez tog sistematskog delovanja ne bi bilo ni evropske civilizacije ovakve kakva je, u njenim najboljim izdanjima. Izuzetno su značajni, i ono što je mnogo lepo  jeste da svo to delovanje koje u raznim delovima Evrope možemo da prepoznamo, prepoznajemo i ovde. Oni su isto to činili i na ovom prostoru i kao evangelizatori, i kao prosvetitelji i kao oni koji su držali i svoje bolnice i škole na ovom prostoru. Još mnogo toga treba da se istraži. Ova moja knjiga i ovo moje istraživanje predstavljaju tek odškrinuta vrata ka nekim naknadnim istraživanjima.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/IMG_0279-1.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Krilaticom benediktinskog reda „ORA, LABORA ET LEGE“ – „MOLI, RADI I ČITAJ“ svoje kazivanje započeo je  dr Vasilj Jovović , autor desetina naučnih radova  iz oblasti medijavistike, istorijske geografije, metodike nastave istorije i bibliotekarstva.

-Monografija dr Katarine Mitrović predstavlja značajan doprinos proučavanju problematike benediktinaca na području Barkse nadbiskupije i Kotorske biskupije, jer je njome prvi put na sveobuhvatan način obrađena istorija ovog monaškog reda na navedenom području, čime je značajno unapređeno poznavanje istorije hrišćanske crkve u srednjovjekovnom periodu. U našoj istoriografiji do danas nije naučno opservirana ova tema iako predstavlja izuzetno važan segment istorije hrišćanstva zapadnog Balkana. Istorija benediktinskog reda na području Barske nadbiskupije i Kotorske episkopije je tek ovom monografijom metodološki i istoriografski sveobuhvatno obrađena.

Kada su benediktinci prispjeli u krajeve između Kotora i Lješa i pod kojim okolnostima su to učinili? Šta ih je podstaklo na takav korak? Ko su bili prvi monasi reda Sv. Benedikta u ovim krajevima, odakle su došli i kojim su jezicima govorili? Kakva je bila njihova prvobitna misija? Ovo su, razumije se, samo neka od temeljnih pitanja pred kojima je dosadašnja nauka ostala praktično nijema, a na koja je autorka pokušala da da zadovoljavajuća riješenja. Osim pisanih izvora, autorka se koristila dostignućima moderne lingvistike, arheologije i antropologije, istorije umjetnosti.

Na kraju autorka knjige, dr Katarina Mitrović, sumira rezultate:

–              Pojava benediktinaca na području Bokokotorskog zaliva i u Budvi u drugoj polovini IX vijeka stoji u vezi sa znatnim previranjima na političkom i crkvenom planu i odlukama o povratku Dalmacije u okvire Rimske crkve, što je i potvrđeno odlukama Splitskih sabora 925. i 928. godine.

–              Činjenice da su južna Italija i Dalmacija čvrstim državnim okvirom Vizantijskog carstva bile povezane uslovila je dolazak benediktinaca, ugroženih napadima Saracena, u oblasti Kotorske biskupije i Barske nadbiskupije.

–              Ekspanzija benediktinskog monaštva potrajala je do XII vijeka, da bi potom na području Bokokotorskog zaliva gotovo došlo do njegovog zamiranja. Nasuprot tome, benediktinski manastiri na potezu od Bara do Lješa, koji su osnovani nešto kasnije, u X i XI veku, uglavnom su opstali u nekom vidu do 1571. godine i definitivnog pada tih krajeva pod vlast Osmanlija.

–              Poslednja dva vijeka u istoriji benediktinskog reda na tlu Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije poklapaju se sa periodom vladavine Mletačke republike. Benediktinske su opatije u ovom periodu naročito bile pogođene beskompromisnim ekonomskim pragmatizmom, koji je težio ukidanju crkvenih imuniteta i ostalih povlastica baštinjenih iz ranijih vremena.

Ovim djelom autor, dr Katarina Mitrović, uradila je impozantan posao koji ima višestruku dimenziju i specifičnu naučnu i nacionalnu težinu. Na osnovu studiozne istoriografske analize primarnih istorijskih izvora i relevantne literature dr Katarina Mitrović je utvrdila korpus validnih istoriografskih podatka koji su joj poslužili da precizno sagleda ulogu i značaj benediktinskog reda na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije u posmatranom periodu. Heuristička istraživanja su obavljena na tradicionalan način a mnoštvo faktografskih podataka dalo je mogućnost da se jedno veoma složeno istorijsko vrijeme i prostor objektivano i studiozno prezentuju.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/IMG_0273.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

NA TRGU OD KNJIGE VEČERAS (SRIJEDA, 27.JUL)

 Večeras (27.07.2016.), na Trgu od knjige prvi dio programa biće posvećen promociji knjige „Teorija kulture“, Đura Šušnjića, o kojoj će uz autora govoriti direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike Beograd, Dragoljub Kojčić i urednik Zavoda dr Zoran Živković. U drugom dijelu programa, urednik IP Arhipelag-a, Gojko Božović, govoriće o knjizi „Feniksov sindorm“, autora Alekseja Slapovskog za koju kažu da je uzbudljiva povjest o ruskoj tranziciji iz pera novog Harmsa ruske književnosti.

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com