DruštvoEPKKultura

TONI PUŠIĆ – RAMBO AMADEUS:  PREVASPITAVANJE – OD PETPARAČKE DO KULTURNE ELITE, OD GLISERAŠA DO JEDRILIČARA

Večeras će u Dvorani „Park“ umjesto kako je planirano na Kanli kuli, novska publika biti u prilici  da vidi komičnu operu kompozitorke Isidore Žebeljan „Dve glave i devojka“, po libretu oboiste i pisca Borislava Čičovičkog, u režiji Borisa Liješevića, sa dvanaestočlanim „Žebeljan orkestrom“ kojim diriguje Premil Petrović.

To je bio samo  jedan od povoda za razgovor sa  Tonijem Pušićem – Rambom Amadeusom,  koga smo pitali otkud on u operi i to kao Prorok i  kako je  došlo do saradnje sa Isidorom Žebeljan?

– Ja sam dugogodišnji fan Isidore Žebeljan. Avangardna klasika koju ona komponuje je zaista nešto što je po mom ukusu i ta muzika se oslanja na najznačajnije i najkompleksnije kompozitore s početka XX vijeka – Stravinskog, Prokofjeva, Skrjabina, Šostakoviča i druge. Naravno, pošto sada živimo u XXI vijeku ta muzika je  na neki način još kompleksnija, to je nešto što ja pratim godinama, pominjao sam je puno puta u intervjuima i nekako sam je  sam „prizvao“, tako da me Isidora zvala na sastanak i pitala da li želim da učestvujem, što sam, naravno, vrlo rado prihvatio, jer je to  za mene nešto potpuno novo.

Toni otkriva da i sam ima ambicija da napiše operu.

– Počeo sam da pišem, a dragocjeno mi je bilo da iznutra vidim kako izgleda proces od momenta kad orkestar dobije note a glumci i pjevači libreto, pa do trenutka kada se opera  izvede na sceni. To je stvarno jedan „krvavi rad“ i kompleksan proces, tako da mi je  bilo izuzetno zanimljivo da iznutra to posmatram. Takva vrsta iskustava i taj utisak ostavlja trajne posljedice i bespovratno mijenja čovjekov senzibilitet i otvara n nove prozore i nova prostranstva u njemu samom.

U najavama za operu čitali smo da je riječ  o jednočinki nastaloj po motivima staroindijske legende, a posebna atrakcija ovog muzičko-scenskog komada je, kako su navodili mediji –  što će u njemu, osim postave standardne za operu, Proroka glumiti i Rambo Amadeus.

– I Miša Janketić glumi Pripovjedača; ovakva vrsta opere podrazumijeva da tu budu i ljudi koji nisu profesionalni operski pjevači. Liješević je izmjestio radnju iz Indije  na ovu izbjegličku trasu  od Sirije i Avganistana do tih kampova u Njemačkoj, tako da se ne za tačno gdje se dešava, mada, s obzirom na to kako izgleda scena, prije bi se reklo da je na jugu nego na sjeveru. Kada sam dobio libreto vidio sam da je tu najzgodnija uloga za mene taj gluvonijemi Prorok, iako su mi nudili veću ulogu koja ima i teksta ali ja sam, malo iz svoje lijenosti a malo i iz nekog gušta da budem gluvonijemi Prorok, prihvatio tu ulogu i moram da kažem da se veoma dobro zabavljam. Sa pripovjedačima, glumcima, pjevačima i orkestrom to je toliko kompleksno i komplikovano, a istovremeno i slušljivo, da je čovjek prosto zatečen. Ja moram da kažem da publika u Herceg Novom nikada ne bi imala priliku to da vidi da nije bilo Turističke organizacije Herceg Novi i aplikacije za Evropsku prestonicu kulture. Čovjek bi trebalo da ode u Berlin, Njujork ili Rim da nešto ovakvo vidi, a mi to sad imamo „ispred nosa“.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/26492-suboticacom-06jul2016-letnjapozornica-1113316.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Kako su protekle probe i kako je izgledao sam proces pripremanje ove opere?

– Ja, naravno, nisam bio na prve 3-4 probe, a to izgleda tako što je klavirista prisutan na probi i ima klavirski izvod čitavog orkestra, on prati pjevače i onda se uređuje i uvježbava segment po segment i postavlja na sceni – ko će gdje da bude i šta da radi. Dok sam slušao taj klavirski izvod, pomislio sam – „šta je ovo, niđe veze“; čak sam umalo krenuo da zezam Isidoru na jednoj probi, međutim kada su to „razvukli“ na orkestar ja sam se, s oproštenjem, uk…ao kako to moćno zvuči i kada sam vidio koliko ustvari pojma nemam o čitavom tom procesu.

Dosada nisam baš imao iskustva sa operom, mada sam nešto malo očijukao i sa tom vrstom umjetnosti. Za potrebe neke konferencije Erste fondacije u Beču sam uradio ariju „Euro – neuro“. Oni su tražili da se ja tamo pojavim i da izvedem „obični“ „Euro – neuro“ sa Evrovizije, a ja rekoh – nemojte mi to nego ću vam ja napraviti jednu ariju, i onda su to otpjevali jedan bugarski operski pjevač – bariton u pratnji pijanistkinje iz Splita, takođe izvanredne operske pjevačice. To je super kad imaš priliku da sjedneš i napišeš nešto što će neko na takav način izvesti; to je mnogo veće zadovoljstvo  nego kad sam izvodiš svoje stvari.

Osim muzike – vi ste  veoma posvećeni i ekologiji.

– Ja sam tu temu počeo prije desetak godina pišući za dnevne novine. Imao sam neku kolumnu u „Politici“ i „Blicu“ i razmišljajući o čemu da pričam a da se ne do`vatam politike i društva, jer je tu „klizav teren“, `ajde reko` da „mlatim“ o ekologiji, i poslije nekog vremena sam nekako postao čvorište informacija. Sad svi o tome pričaju i puno se stvari preduzima, svjedoci smo da je i Herceg Novi dobio neka sredstva da se sredi ta kanalizacija, što je najvažnija stvar za zaliv.

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/mae2rzrzwefbbl9ubbgb.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Ekologiji pripada i priča o prvom solarnom retro jedrenjaku?

– U  skupljanju novca za solarni retro jedrenjak sam došao do toga da sam skupio za trup i carinu. Trup je došao kod Bokovca u Bar i sad čekamo  sledeću uplatu, pregovaram sa potencijalnim sponzorima da se to završi. Bez obzira što je meni strašan gušt da to uradim, i ako maknemo mene iz te priče, to je značajan projekat; solarna energija je besplatna i neiscrpna, a Sunce grije džabe. Recimo, ljudi u Herceg Novom daju grdne pare za struju, izdavaju sobe pa se hvataju za glavu kada im dođu računi, a postoje ti solarni sistemi koji su veoma pristupačni. Ja sam prije 4-5 godina kod nas ugradio solarni bojler koji sam platio 1 000 eura. Račun za struju nam je preko ljeta, kada svi dođu pa se kupaju i tuširaju, bio po 150 eura u avgustu, a sada je taj račun, vjerovali ili ne, 15 eura jer je glavni trošak topla voda.

Ideja je da taj solarni jedrenjak plovi po Boki i da se ljudi na licu mjesta uvjere da to  funkcioniše. Čini mi se da je Franović nedavno napravio jednu solarnu barku za prevoz turista. Zašto bi morao da kupuješ  naftu kad možeš džabe da se voziš? Da bi se izgradio taj solarnijedrenjak potrebno je manje para nego da se kupi jedan takav novi, ako ne računamo moj rad. Ja nikako da tu uračunam svoje radno vrijeme, pa je to nekako moj volonterski doprinos.

Projekat – solarni retro jedrenjak- je na međunarodnom sajmu nautike „Internautika“ u Portorožu dobio nagradu za najbolji projekat na Jadranu za ovu godinu.

– Jeste, istina… Iako je još  bio u nacrtima, njima se to dopalo zato što sada u svijetu ljudi rade te kombinacije jedrilice i solarnog pogona. Ono što je ovdje originalno  je da je u pitanju  starinski dizajn, brod koji kao da je od prije 150 godina, tako da on ima svu onu eleganciju prošlih romantičnih vremena, a implementirana je i moderna tehnologija. Čitav pristup treba da bude kombinacija najboljih stvari  iz prošlosti sa najboljim savremenim dostignućima…

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/regata-toni.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

Pomenuli ste kalafatsku radionicu Bokovac, gdje je restaurirana barka „Arsenalka“, odnosno „Novljanka“ koju je vaš otac želio da obnovi i vrati u plovno stanje… Da li je zaplovila?

– Nije još zaplovila, evo opremam je, sad će za 2-3 dana… Vjerovatno svi slušaoci znaju za mog pokojnog oca Iliju, koji je imao tu barku „Arsenalku“ od 4, 5 m koja je bila prilično destregana, i kad sam ja vidio taj minuciozni i umjetnički rad Bokovca prosto nisam mogao da odolim, dovezao sam mu barku i zamolio ga bude tip-top. Poslije godinu dana eno je dolje na  navoz kod Kisa i treba da je ovih dana svečano porinemo u more. Ja sam, nekako, oba moja hobija – muziku i jedrenje – pretvorio u profesiju.

Imali ste i školu jedrenja u maju.

– Čini mi se da je i to nekako u skladu sa mojim uvjerenjima; da svakog potencijalnog vlasnika glisera i barke na motor nekako „prevaspitam“ da postane jedriličar. To mi je  baš slatko i ekološki. Mi imamo tu naš kub „Jugole Grakalić“ i imamo tu veliku sreću da je on iznjedrio i formirao jednog jedriličara svjetskog kalibra Milivoja Dukića koji ovih dana treba da ide na Olimpijske igre u Rio de Ženeiru.  Moram da istaknem da je Turistička organizacija Herceg Novi izašla u susret i klubu i Milivoju i Olimpijskom komitetu Crne Gore i podnijela dio troškova odlaska u Rio. Isto tako podržali su i ove predstave u Herceg Novom, i operu.  Stvari moraju da se razvijaju i da idu naprijed, inače ćemo ostati zaglavljeni negdje u prošlosti; Herceg Novi je turistički grad i svakako je Turistička organizacija ta koja je motor razvoja.

Dugi niz godina ste i ambasador dobre volje UNICEF-a za Crnu Goru – šta je  aktuelno na tom polju?

–  Radimo na  internet aplikaciji za mobilne telefone za djecu, pošto je ustanovljeno da se, pojavom interneta, igrica i te online zabave koju djeca koriste, pojavilo i takozvano internet nasilje. Proizvodimo jednu internet aplikaciju koja služi da djecu zabavlja, ali i da ih istovremeno edukuje koje su to opasnosti korišćenja interneta, počev od toga da predugo stoje za ekranom – bole oči i krivi se kičma pa malo tu treba stimulisati djecu da budu fizički aktivnija, a naravno i da budu opreznija – da paze na koje sajtove ulaze, s kim komuniciraju itd. Iako je taj angažman za UNICEF praktično volonterski,  imam neki  psihički interes, nekako se dobro osjećam ako sam tu nešto pomogao i napravio, jer se ipak čovjek najbolje osjeća kada nešto da, kad nekome pomogne pa ima utisak da je unaprijedio sredinu u kojoj živi. Iako ja živim u Beogradu nikada nisam Herceg Novi prestao da smatram svojom rođenom sredinom i stalo mi je kad dođem ovdje da taj grad izgleda što ljepše, da je napredniji, da ljudi imaju para… To je jedna od najvažnijih stvari – da se produži turistička sezona. Potrebno je promijeniti strategiju turizma; sezona je kraća što se tiče  masovnog turizma, ali ona se produžava kada je riječ o individualnom turizmu. Nama sezona treba da traje čitave godine.  Ljudii stalno povezuju more sa tim da se moraš ići kupati; ne moraš, možeš ići na jedrenje. Meni je slađe jedriti u martu i aprilu ili u oktobru i novembru nego sad u julu; jul i avgust je najbolje provesti pod klimom.

Kako stižete da se posvetite svim ovim aktivnostima?

– Meni se čini da ja radim  24 sata dnevno, i prije nego što zaspem ja razmišljam šta ću i kako ću; prosto sam obuzetsvim tim aktivnostima i ako ne radim onda stalno mislim. Uhvatio sam sebe da prosto ne mogu da isključim mozak, nego stalno nešto izmišljam, kreiram.  Tako je, i ne žalim se; ja uživam u tome!

Ne posustajete ni kada je riječ o koncertnoj sezoni  –  nastup na Mikser festivalu u Beogradu,  koncert u Novom Sadu,  čeka  Vrnjačka banja – Love fest, pa Nikšić – Lake fest, nastupi u Sarajevu i Kotoru, Jazz festivalu u Makarskoj i Špancir fest  u Varaždinu…

[image_with_text image=’http://www.radiohercegnovi.net/wp-content/uploads/2016/07/spek-rambo.jpg’ title=” title_color=” title_tag=”]

– Avgust je uvijek koncertno najaktivniji, ima puno tih festivala i moram i ja zaraditi neki dinar – dolazi zima, treba kupit drva… Imam malo slobodno sad u julu do početka avgusta.

Da li će biti nekih nastupa sa bendom i u Herceg Novom?

– Pa, ne znam – to ne zavisi od mene. Nešto sam razgovarao sa ljudima iz Turističke organizacije, postoji interesovanje da napravim koncert, ali ne bih sad pritiskao nikoga jer stvarno imaju rashoda sa ovom operom i drugim programima; možda ih treba pustiti da počinu malo… Moji koncerti imaju neku komercijalnu osnovu, ja bih to mogao da napravim i sam u svojoj organizaciji koncert na Kanli kuli, samo je pitanje kad jer je sad ovo sve knapirano.  Dobro je da se u Herceg Novom stvari pomjeraju, da su  eliminisani ti šund programi,  primjetan je napredak. Dobro je što je Stevo Koprivica došao na mjesto direktora Herceg festa, jer je on iz svijeta pozorišta i ima taj umjetnički senzibilitet. Nedavno je bio Viva vox, biće  jazz festival, zatim Operosa… a novska publika ima takta i željna je takvih programa. Poenta je da se zadovolje oni najboljii najrafiniraniji ukusi, da se obrazuje neka vrsta intlektualne elite i da se njima obraćaš. Ove druge zadovoljavaju te šund i petparačke televizije; puni su programi toga. Prava kulturna politika je obrazovati intelektualnu elitu, jer je ona motor razvoja. Recimo, Dani muzike su fenomenalni. Zahvaljujući Borisu Kraljeviću koji, ne zam koliko Novljani upoznati, ima jednu brutalno uspješnu karijeru vrhunskog koncert majstora, i zahvaljujući njemu imamo i takav festival, što Herceg Novi odvaja od mnogih drugih turističkih mjesta na Jadranu. Važno je samo da se sezona širi i da se svi ti festivali koji postoje malo maknu iz špica sezone,  nego da se to malo rastegne; da to počne u maju i junu pa da imamo i u septembru i oktobru, a bogami da bude nešto malo i za Novljane preko zime.

„Krčkaju“ li se neke nove pjesme?

– Imam ih ja; pun mi je kompjuter nekih ideja i crtica, ali treba raditi jedno po jedno, ne može čovjek sve odjednom, moram malo i jedrit, ne mogu samo raditi…

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com