IzdvojenoKultura

OŽIVLJENA POEZIJA DESANKE MAKSIMOVIĆ – POTVRDA DA JE UMETNOST TU “DA NAM POKAŽE KAKO ŽIVETI ZAJEDNO”

Muzičko dramski spektakl ”  Desanki za vječnost  – u slavu ženskog srca“ ”  odigran sinoć u Dvorani „Park“    prema o scenariju Jelene Žigon režirala je njena ćerka Ivana a  posvetila ga  majci i slavnoj srpskoj poetesi Desanki Maksimović. On je  mogao  da nosi i naslov  – slavljenje ljubavi,  „bar ti budi večna“  ili oživljavanje poezije kao mosta između našeg svijeta i onog vječnog, na drugoj obali.

Kako je nastajala predstava pričala nam je Ivana Žigon.

-Moja mama je više decenija radila tu poemu , stvarala je od stihova, tog neverovatnog blaga, nizala  tu brojanicu  ne bi li povezala jednu divnu priču o djetiljstvu, mladosti , odlasklu na drugi svet… I dogodilo se zaista da je mama otišla nenadano , a obećala je, što bi rekla  i Desanka, da će biti večna, obećala je  i na neki način je i ostala. Ostavila je mama takav trag , a da ne govorim o Desanki, i bilo je zaista začudno baviti se jednim takvim materijalom i pokušati  da ono što nije tu učiniš da bude tu.

Ivana kaže vjeruje da je u pozorištu sve moguće, pa i ovakvo spajanje  ili prožimanje stvarnosti i onostranog.

-Ja verujem da je u pozorištu sve moguće i zato sam želela, na neki čudan način, da oživim svoju majku , a u isto vjeme kada sam oživljavala majku bilo je logično da oživim i poeziju, jer moja majka je bila, ne samo muza pesnicima, ona je pomagala pesnicima , ona je govorila poeziju , živela je za poeziju i izgledala je kao poezija, bila je lepa, nekako lirska i epska u isto vreme.

Poezija je  lijek, nastavlja priču Ivana i komentarišući hercegnovskoj publici poklonjeno sjećanje na  poemu koju je Jelena Žigon  priredila na stihove Dušana Kostića.

– Poezija jeste lek, pogotovo u današnje vreme. Ja sam te Kostićeve stihove odabrala kao  dar,  jer imam nekoliko zahvalnosti: divnim momcima u Herceg festu. Imate neverovatne ljude , profesionalce koji rade u Herceg festu koji su za jedan dan sklopili predstvau koju smo mi sklapali u Narodnom pozorištu , da ne kažem na koliko proba . Tehnički je vrlo teško i u predstavi spojiti  onaj svet sa ovim svetom. To samo Nikola Tesla može da pravi takve konekcije, kaže uz osmeh naša sagovornica. Treba tu bezbroj  tananih niti da se poveže. Ti momci su sve  razumeli u tišini nekako sam imala osećaj da im se dopada , da to rade sa ljubavlju,  da vide da je to  drugačije,  da ne prippada komercijalnom današnjem svetu  gde se gleda da li ćemo na ovaj ili onaj način samo  da zasmejemo čovjeka, ustavri da ga nekako ponizimo time što mu ne verujemo da mu treba bolji sadržaj. Ja mislim suprotno , ja mislim da ljudi žele lepo i duboko, mudro, nežno,  ali im se  to ne pruža.

Ivana voli Herceg Novi, a grad zna da joj uzvrati. Ispričala  nam je da je stihove Dušana Kostića učila uz šetnju novskom  obalom.

-Juče sam uz onaj nežni jugo , a inače knjiga sa kojom sam se rastajala sa majkom  bila je  „Zatočenik juga“ Dušana Kostića, prvi put probala da govorim te stihove. Zapljuskivali su talasi obalu, a onda je jedan  bio toliko veliki da je i mene zapljusnuo. Bila sam sva mokra . Prvo sam odreagovala glupo i banalno, pomislila sam da  potrčim u hotel i da se presvučem. Onda sam se setila da je i to neko malo čudo – more mi je na svoj način odgovorilo. Taj jedan  talas  odgovorio je na  poemu o moru.

„Gdje su ta mora ,o kojima sanjaju ptice?

Negdje kažu,  čitavo se nebo ljulja,

tražeći dušu mora.“

Ta duša je tu pred Herceg Novim, kaže Ivana i dodaje da  veruje da će Herceg Novi kao grad koji zna da poštuje poeziju, i da će predsednik grada Stevan Katić koji zna da prepozna vrednosti u kulturi, učiniti sve  da i Dušana Kostića, skoro zaboravljenog, vrati u Herceg Novi  u kome je godinama živeo i stvarao.

 

O Jeleni Žigon  i Desanki Maksimović  govorila je u predstavi i nakon nje sjajna  Vesna Pećanac takođe neraskidivo vezana za naš grad.

– Mene je Jelena Žigon iz mrtvih izvukla, svojom poezijom, svojom srdačnošću. Mi nismo bile prijateljice, nismo se stalno družile, ali svaki naš susret  bio je toliko blizak, toliko iskren i srdačan, naprosto retkost.. Jelena je bila neverovatna i prava retkost među ljudima. Humanitarka, spremna da uvek i svima pomogne. A za Desanku imam prelepu priču. Peti, šesti put kada se moja porodica doselila  u Beograd, jer je tata  službovao  po manjim mestima, ja sam pošla u Ekonomsku školu. Tada je u našu školu dolazila i Desnaka Maksimović, jako često. Ja sam bila u nežnim godinicama , zaljubljenim,  baš onakvim  o kojim peva i Desanka… „Ne nemoj mi prići , hoću izdaleka da gledam i želim tvoja oka dva….“  Svaki put sam bila toliko ushićena pa sam se jednom  ohrabrila i pesnikinji priznala: Jao Desanka, vi pišete sve ono što ja osećam, da vi to niste napisali, ja bi to sigurno napisala. Ona se tako slatko smejala i rekla: To mi svi kažu. Bila je nežna kao curica, devojčica, vedra, vesela raspoložena… Blago Jeleninoj duši koja  se toliko družila sa svim pesnicima , što je činila tolika dobra dela . Desnaka je rekla da svi treba da budemo pitomi , topli, da jedni drugima ljubavlju i dobrotom lečimo rane i uboje. Ne može biti da neko ko je bio pored Desanke  to ne radi. A Jelena je to bila u životu, leteća hitna pomoć na sve strane, neobičan čovek koji je toliko dobrih dela uradio  da svi treba da se na nju ugledamo, ispričala je srdačno Vesna Pećanac.

Pored Jelene Žigon,  savim slične poeziji koju je kazivala  i koja je dominirala sa filmskog  platna,  uz  Ivanu Žigon i  Vesnu Pećanac,  u  predstavi  „Desanki za vječnost“ igraju   baletski umetnici ansambla beogradskog  Narodnog pozorišta Željko Grozdanović i Malina Stanojković. Tu su i unuci Jelene   Žigon – Anja Marković i  Stefan Žigon.

Ako je cilj ove poetske storije u kojoj je ljubav kazana riječju, pokretom, video pričom bio da  predstavi tradicionalne vrijednosti na  savremen način  – u potpunosti je ostvaren. Bila je to kako je govorila Desanka „ cela jedna plima“ – dobrih, lijepih, mudrih, emotivnih riječi koje potvrđuju da kraja nema i da je “umetnost tu da nam pokaže kako živeti zajedno”  kako je govorio  slavni Stevo Žigon.

V.V.

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com