DruštvoIzdvojeno

BOLNICA MELJINE, MOJA PRIČA- SVETLANA GRADINAC: GLAS ZA OPSTANAK BOLNICE MELJINE

Dugo već u Novom traje tiha borba za očuvanje Bolnice Meljine, ali je očigledno neophodno napraviti i korak više i pružiti snažniju podršku zaposlenima u ovoj ustanovi koji su za razliku od nas svakodnevno suočeni sa problemima, a ipak istrajavaju. Na Portalu i Fb stranici vodimo kampanju “Bolnica Meljine – moja priča”.

Biće to podsjetnik da svi potpišemo podršku za očuvanje ove ustanove, biće i prilika da svako od vas ispriča svoju priču koja će  učvrstiti  nepodijeljeno mišljenje da je Bolnica Meljine –  novska, svima neophodna, bitna i mještanima i gostima.

Konačno, Bolnica Meljine je NAŠA a sve zahtjeve zaposlenih u Meljinama –PODRŽAVAMO!

Danas  je priču  na predlog i molbu Natalije Preočanin Samardžić napisala  SVETLANA GRADINAC.

GLAS ZA OPSTANAK BOLNICE MELJINE

Ја сам Светлана Градинац, професорка српског језика и књижевности и реторике у Школи ЕПА у Београду и на Правном факултету Унион у Београду. Од својих студентских дна летујем у Боки Которској, у Баошићу. Бока Которска је тако постала мој други завичај. Увек је са тугом напуштам, и увек јој се с радошћу враћам.

Дајем свој глас за опстанак Болнице у Мељинама. Стицај околности ме је повезао са том установом док је још била војна болница. Мој муж, који је био официр ЈНА и као млад преживео инфаркт док је био на терену на Јахорини упућен је, после лечења у сарајевској Војној болници и на ВМА, на рехабилитацију у Војну болницу Мељине. Наше две ћерке и ја смо га посећивале из Баошића, шетале се с њим стазом уз обалу мора, седеле на клупи у парку болнице, удисале мирис мора, четинара, напајале се лепотом видика  и пратиле бродове који улазе у Бококоторски залив. Свим пацијентима којих је тада било из целе Југославије болница је била лековита и њено врхунско особље и  организација лечења доприносила је њиховом успешном и брзом опоравку.

Претпрошлог лета опет сам посећивала једног пацијента, овог пута рођеног брата, који се због упале плућа нашао на лечењу у Болници у Мељинама. Он се тамо спријатељио са својим цимерима, мештанима Бокељима. Тада сам се с њима шетала јединственим парком палми и поново се дивила месту на коме се налази болница.

Смартам да Херцег Нови заслужује да има ту болницу која мора да буде надомак својих грађана. Та болница је важна и за туристе којих је све више на Херцегновској ривијери.

Не сме све бити на продају и не може увек и искључиво профит да одлучује да ли ће оваква установа, важна за здравље и лечење људи опстати. Не сме све изгубити битку у рату са урбанистичком анархијом и мафијом! Шта може бити важније од тога да Новљанима и њиховим гостима оваква болница буде близу, да се у њој лече и излече,  да се у њој осећају пријатно, да њихови ближњи могу да их посете и да буду сигурни да ће тамо имати негу, смештај и стручну опсервацију  достојну људи 21. века.

Сачувајте мељинску болницу! Урадите све да она буде врхунска здравствена установа!  Брините најпре о својим грађанима! Опстанак мељинске болнице биће огледало вашег односа не само према прошлости,  већ и према будућности. Никад се не зна коме ће и када бити преко потребно да се нађе у њој!

Само тако  ћете показати да вам је стало до оних коjи су вам својим гласовима указали поверење.

С љубављу и поштовањем, Светлана Градинац, проф.

Očekujemo nove, vaše priče.

Pošaljite ih na mail jsradiohn@t-com.me

 

1 komentar

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com