IzdvojenoKultura

24. HAPS: NAUK „KAPITALA“ ANDRAŠA URBANA – POKRENIMO SE, POBUNIMO SE, SLAVIMO ČOVJEKA!

Nakon premijere u  Kraljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju  u decembru prošle godine  predstava „Kapital“ igrana je 15 puta, sinoć u Dvorani „Park“ kako kažu glumci imali su najbolje izvođenje. Publika je,  iako prilično „zbunjena“ žestokom, snažnom predstavom, koju prati upečatljiva muzika Irene Popović Dragović, predstavom  kakvu nemaju priliku često da vide – ovaj utisak  potvrdila i pozivom na bis.

Riječ je o prvoj  balkanskoj  dramatizaciji „Kapitala“, jednog od najuticajnijih djela u istoriji čovječanstva autora ekonomiste i filozofa Karla Marksa, u režiji sjajnog Andraša Urbana i izvođenju glumaca – studenata druge godine na FDU Cetinje, Jelene Laban, Jelene Šestović, Stevana Vuković i Pavla Prelevića.

Polazište jeste bio „Kapital“ i želja da se  objasne pojedini  termini  i pojmovi, ali je taj temelj itekako nadograđen.  Dramaturg je Vedrana Božinović, neki dijalozi su nastali tokom priprema za predstavu, iz eksperimentisanja, istraživanja, želje za promjenom u vrijeme kada sve pa i čovjek postaje roba .

Dramski pisac  Stevan Korpivica kaže nakon  predstave:  ovo je zaista jedan kvalitativni presedan!

– Navikli smo na  osiromašeno pozorište bez scenografije, kostimografije koje je vezano samo za izgovorenu riječ i scenski pkret. Ali, čini mi se da je ovdje neobičan spoj mlade glumačke ekipe, to su studenti druge godine i Andraša Urbana koji je čovjek koji pripada samom evropskom vrhu, a predstavom bi  i Bakunjin bio zadovoljan. Kad vam se učini da naginje lijevo oni se okrenu desno, kada pomislite da je  prohrišćanska, brzo vidite da  nije nego da je to jedna apsolutna pobuna. Pobuna  protiv manipulacije, a u korist čovjeka.  Iznenađujuća predstava za publiku koja je bila zbunjena ali im treba više ovakvih predstava pa će biti i spremniji na tako nešto, odnosno na suočenje sa sobom, kaže Koprivica.

Obje Jelene, Laban i  Šestović veoma su zadovoljne  reakcijama publike, premda su i one uočile tu dozu zbunjenosti kroz aplauze koji su tokom predstave počinjali pa stajali, bili prorjeđeni ali na kraju gtromoglasni.

– Mislim da smo prenijeli poruku i da je ovo bilo jedno od najboljih igranja. Publika je pažljivo pratila sve i imam osjećaj da nisu gledali samo to scensko dešavanje sa distancom već da su stvarno bili dio priče što je nama najveća nagrada.  Uspjeli smo da publiku  uvučemo  u priču tako da je  shvati i da se osjeti  dijelom  sistema o kojem pričamo, kaže Jelena Laban.

Njena koleginica Jelena Šestović objašnjava da je predstava igrana osim u regionu i u Bugarskoj.

– I tamo su ljudi pronašli  nešto u čemu se prepoznaju, prepoznaju svoje  živote, uslove u kojima su , premda razlike ima. Ljudima iz Srbije, igrali smo u Nišu,  priča  je bliža, možda bolje znaju situaciju nego Bugari ali kad je riječ o humanosti, tu razlike nema. Predstava je zahtjevna, potreban je trud, rad , žrtva i spremnosti da se izađe iz zone komfora i to je možda i najteže-spremnost da pređemo svoje granice i savladamo tabue, objašnjava Šestović.

Obje naše sagovornice saradnju sa  Andrašom Urbanom ocjenile su odličnom, a za reditelja  kažu da je  jako otvoren,  neko ko voli da radi i  zna kako da radi, a to što vjeruje u ono što radi i što vjeruje u pozorište je  neprocjenjivo.

Za Jelenui  Laban  najteže je  od svega u ovoj predstavi što zahtijeva  ogromnu  fizičku  i mentalnu koncentraciju, pa bez  maksimuma angažmana ne bi mogla izijeti poruku koju ona nosi. Juelena Šestović je tokom rada na „Kapitalu“  savladala između ostalog i uvjerenje da se nikada ne bi obnažila na sceni.

-Ovdje je to sasvim opravdano, valjda sam zato i prešla preko svoje riječi, kaže uz šarmantan osmjeh i najavu gostovanja „Kapitala“  u Briselu, Ljubljani, Sarajevu, Subotici…

Mi smo uvijek tu zbog publike, a svako je igranje različito, kaže za Radio Herceg Novi Pavle Prelević .

-Naš zadatak je vođenje publike, koliko god su zbunjeni, vjerujte  i mi smo. Pratimo ih, i oni nas,  i trudimo se da prenesemo poruku koja nam je cilj. Ništa nije problematično što publika pokazuje da im nije sve odmah jasno ili da čak osjećaju  otpor prema onome što govorimo i radimo na sceni. Bitno je ono što na kraju pokažu,  a to je po pravilu  prihvatanje. Onda znamo da smo mi  obavili svoj zadatak, kaže Prelević

Stevan Vuković  ističe  ističe da je predstava prilično univerzalna.

– Ona  ne pretenduje određenost ka jednoj vrsti starosne dobi,odreženoj  klasi, problemu, sistemu… mislim da se u njoj svi mogu pronaći. Mi  svi živimo u kapitalizmu, od samog rođenja. Mi nemamo pojma šta taj sistem predstavlja pa nam je cilj da osvijetlimo neke stvari. Predstva je tako ukomponovana da ostavlja utisak na svakoga. I kada je publika zbunjena, i kada aplaudira i kada je tiha ili negoduje, znači da ih se nešto tiče. I tako i treba jer Pozorište ne treba da daje odgovore, njih  publika treba da  traži  kroz vrijeme.  Nas četvoro od 20 i koju godinu, izabrali smo  scenu da sa nje  iskažemo i bunt koji valjda pripada mladima, i želju za promjenom, i nezadovoljstvo, i bijes,  i od svega  toga ne treba bježati. Zbog toga mi je izlazak na bis  potvrda da i publika sa nama  izlazi iz učmalosti koja kod nas vlada, a Pozorištu je  dužnost da nas budi, smatra Vuković.

Pavle Prelević apostrofira da je posebno važno da se mladi pokrenu , da razmisle gdje je čovjek danas u svijetu .

-Meni smeta  što su  mladi gurnuti u stranu, u zadnje redove, kriju se. Naučeni su da ćute i trpe. Kažu da je ova predstava hrabra, a ja vam kažem da je i ona nastala, ovakva kakva je iz straha. Bavimo se svim životnim pitanjima, problemima,  mnogim ideologijama, ali nikako ne stavljamo  čovjeka na pijedestal, a to bi trebalo uraditi.

Oba sagovornika kao i njihove koleginice ističu nevjerovatno  dobru saradnju sa Andrašom Urbanom z6a koga kažu  da  ga voljeti, jer je  veliki radnik i mislilac. A u Pozorištu traži sve, krv, znoj i suze.

– Osim Urbana i mi smo to tražili, tražili smo najbolje za nas i za publiku. Tražili smo  da idemo i preko svojih granica, van sopstvene aure. To mora da ostavi  utisak na onoga ko to gleda i to je jedino rešenje. Neki ne mogu da se nose sa tim, ali svijet mijenjaju oni koji  i to mogu.

Neke od replika iz predstave su:  Prvobitna akumulacija kapitala desila se kada smo ubijedili ljude da će im biti bolje, ako se vratimo unazad!  U današnje vrijeme sve postaje roba!  Sve što stvaramo, sve što proizvodimo je na prodaju. I čovjek je na prodaju!  Čereči se čak i ljudska duša. Svijet je bez srca. Prodaju se  duhovne vrijednosti. Prostori su  bez duše.

Ovo su akcenti  „Kapitala“ predstave koju  neizostavno treba pogledati!

Ostavite Vaš komentar

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com